Deca su rođeni istraživači.
Pre nego što nauče da čitaju i pišu, ona svakodnevno postavljaju bezbroj pitanja. Zašto pada kiša? Kako raste biljka? Gde nestane sunce kada padne mrak? Zašto lišće menja boju? Šta se krije ispod kamena u dvorištu?
Kao molekularni biolog i mama dva dečaka, često primećujem da upravo ta prirodna radoznalost predstavlja polaznu tačku svakog učenja. Nauka ne počinje u laboratoriji. Ona počinje pitanjem „zašto“.
Zbog toga naučni setovi za decu predstavljaju mnogo više od obične igračke. Oni podstiču decu da posmatraju, istražuju, eksperimentišu i samostalno dolaze do zaključaka. Kroz igru, deca razvijaju veštine koje će im koristiti tokom čitavog života – bez obzira na to da li će jednog dana postati naučnici, lekari, inženjeri, nastavnici ili umetnici.
Šta su naučni setovi za decu?
Naučni setovi za decu osmišljeni su tako da kroz praktične aktivnosti približe nauku najmlađima. Za razliku od igračaka koje nude gotova rešenja, oni podstiču dete da aktivno učestvuje u procesu učenja.
Danas postoje različiti edukativni i istraživački setovi za decu. Neki su fokusirani na prirodu i ekologiju, drugi na eksperimente i otkrivanje prirodnih pojava, dok postoje i setovi inspirisani biologijom, medicinom i funkcionisanjem živog sveta.
Njihova najveća vrednost nije u tome da dete zapamti određenu činjenicu, već da razvije naviku postavljanja pitanja i traganja za odgovorima.
Zašto je radoznalost toliko važna?
Radoznalost predstavlja osnovu učenja.
Kada dete samo postavi pitanje i pokuša da pronađe odgovor, ono mnogo lakše usvaja nova znanja nego kada mu se informacije jednostavno saopšte.
Istraživanja iz oblasti obrazovanja i razvojne psihologije pokazuju da radoznalost doprinosi boljem pamćenju, većoj motivaciji za učenje i razvoju sposobnosti rešavanja problema.
Aktivnosti koje podstiču istraživanje mogu pomoći deci da razvijaju:
- kritičko razmišljanje
- kreativnost
- koncentraciju
- samostalnost
- sposobnost rešavanja problema
- upornost i strpljenje
Upravo zbog toga kvalitetni naučni setovi za decu mogu imati mnogo veću vrednost od trenutne zabave.
Nauka je svuda oko nas
Mnogi nauku povezuju sa školskim udžbenicima, formulama i laboratorijama. Međutim, nauka je mnogo bliža svakodnevnom životu nego što se često misli.
Kada dete posmatra insekte u parku, prati rast biljke na prozoru ili pokušava da razume zašto se menjaju godišnja doba, ono zapravo istražuje osnovne principe biologije, ekologije i prirodnih nauka.
Kada se pita kako zarasta posekotina ili kako funkcioniše srce, pravi prve korake ka razumevanju medicine i ljudskog tela.
Zbog toga nauka ne mora da bude nešto apstraktno i udaljeno. Ona se nalazi svuda oko nas – u prirodi, našem organizmu i svakodnevnim pojavama koje često uzimamo zdravo za gotovo.
Učenje kroz iskustvo ostavlja najjači utisak
Deca najbolje uče kada nešto mogu da vide, dodirnu, istraže i samostalno urade.
Zbog toga praktične aktivnosti često ostavljaju mnogo snažniji utisak od pasivnog usvajanja informacija.
Kada dete posmatra biljku kroz lupu, prikuplja uzorke iz prirode ili izvodi jednostavan eksperiment, ono ne pamti samo rezultat. Pamti čitav proces istraživanja.
Takvo iskustvo razvija samopouzdanje i osećaj da može samostalno da otkriva svet oko sebe.
Kao molekularni biolog, verujem da ljubav prema nauci ne nastaje učenjem napamet, već kroz priliku da dete samo istražuje, postavlja pitanja i dolazi do zaključaka.
Zašto su praktične aktivnosti važne u digitalnom dobu?
Današnja deca odrastaju okružena ekranima. Digitalni sadržaji mogu biti korisni i edukativni, ali ne mogu u potpunosti zameniti iskustvo koje dete stiče kroz neposredno istraživanje.
Kada dete uzme lupu, posmatra tragove u prirodi, proučava različite biljke ili sakuplja uzorke za istraživanje, ono koristi više čula istovremeno. Na taj način razvija pažnju, opažanje i sposobnost povezivanja informacija.
Upravo zato edukativni i istraživački setovi za decu predstavljaju odličan način da se vreme provedeno u igri pretvori u priliku za aktivno učenje.
Od prirode do biologije i medicine
Svako dete ima različita interesovanja.
Neka deca vole da istražuju biljke, životinje i prirodne pojave. Druga su fascinirana ljudskim telom, mikroorganizmima ili načinom na koji funkcionišu lekovi i vakcine. Treća najviše uživaju u eksperimentima i rešavanju različitih izazova.
Kvalitetni naučni setovi mogu da podrže sva ova interesovanja i pomognu detetu da otkrije oblast koja ga posebno inspiriše.
Istraživanje prirode, biologije i medicine ne mora da počne tek u školi. Kroz pažljivo osmišljene aktivnosti prilagođene uzrastu, deca mogu da razvijaju naučnu pismenost na prirodan i zabavan način.
Da li naučni setovi mogu da utiču na buduća interesovanja deteta?
Ne mora svako dete koje voli nauku da postane naučnik.
Međutim, rano upoznavanje sa prirodnim naukama može pomoći detetu da prepozna oblasti koje ga posebno zanimaju i u kojima uživa.
Neka deca će se zaljubiti u prirodu i ekologiju. Druga će želeti da saznaju više o životinjama, ljudskom telu, biologiji ili medicini. Treća će razviti interesovanje za eksperimente, tehnologiju i rešavanje problema.
Cilj naučnih aktivnosti nije stvaranje malih stručnjaka, već razvijanje istraživačkog duha, samostalnosti i želje za učenjem.
To su veštine koje ostaju korisne tokom celog života, bez obzira na buduće zanimanje.
Kako odabrati naučni set za dete?
Prilikom izbora naučnog seta važno je pratiti interesovanja deteta.
Ako dete voli prirodu, dobar izbor mogu biti istraživački setovi koji podstiču posmatranje biljaka, životinja i prirodnih pojava.
Ako ga zanimaju ljudsko telo, biologija ili medicina, aktivnosti povezane sa živim svetom mogu dodatno podstaći njegovu radoznalost.
Najvažnije je da set podstiče aktivno učešće, istraživanje, postavljanje pitanja i samostalno donošenje zaključaka.
Kao roditelji često želimo da deci pružimo igračke koje će ih zabaviti. Međutim, najvrednije su one koje uz zabavu podstiču i učenje.
Bilo da govorimo o naučnim, edukativnim ili istraživačkim setovima za decu, njihova najveća vrednost nije u samim eksperimentima. Njihova prava snaga nalazi se u tome što podstiču radoznalost, samostalnost i želju za istraživanjem sveta.
Možda dete neće zapamtiti svaki eksperiment koji je uradilo.
Ali će vrlo verovatno zapamtiti osećaj uzbuđenja kada je nešto otkrilo samo.
A upravo tu počinje nauka.
O autoru
Tamara Kaplarević, MSc
Molekularni biolog | osnivač ScienceLaba
ScienceLab sam pokrenula sa željom da deci približim nauku o životu – od prirode i biologije do molekularnog sveta, medicine i farmacije – kroz istraživanje, eksperimente i pitanja prilagođena njihovom uzrastu.
